Drvo za život: kako da ga pronađete i posadite
Kada sadite drvo, to ne činite samo zbog sebe. Često će generacije koje dolaze uživati u njemu i povezivati ga sa vama. Imamo neke savete o tome šta da uzmete u obzir kada birate i sadite vaše drvo.
Imajući u vidu dugoročni odnos koji ćete vi i vaša porodica imati sa drvetom koje ćete posaditi, dobro bi bilo da promislite o celom procesu. Razgovarali smo sa stručnjacima i zabeležili šta je važno:
1. Osnove - svetlo, vlaga, veličina
Možda ste čuli već da drveće isto ima osećanja. Ali čak i da nemaju, definitivno imaju preferencije. Neko drveće traži mnogo svetla, drugo manje. Neko drveće može tolerisati veoma vlažno zemljište, čak i poplave. Ako želite da vaše drveće buja, onda treba da pogledate mesto sađenja i obavite neka istraživanja o tome koje drveće je dobro za to.
Takođe se isplati da mislite nekoliko godina unapred. Koliko je prostora dostupno, i koji oblik i koju veličinu će vaše drvo imati kada postigne zrelost? Uzmite u obzir odgovarajuće rastojanje prema strukturama i drugom drveću. Takođe mislite o tome šta se dešava ispod zemlje - korenje nekih drveća raste dva do tri puta više od same širine drveta. Ako je moguće ostavite prostor slobodnim od cevi i temelja, tako da se korenje slobodno širi.
2. Šta volite i šta želite?
Mislite o svojim željama: veličina, oblik, tip lišća, bujno cvetanje, boja lišća u jesen i ostale osobine. Da li želite drveće koje brzo raste? Ako je tako, onda uzmite u obzir i dobru i lošu stranu - ukrasne kruške imaju lepe bele cvetove, odličnu boju u jesen i brzo rastu, ali imaju slabe osnovne grane koje se lome nakon otprilike 20 godina. Uradite istraživanje o lokalnom arboretumu ili koristite veb stranice univerzitetskih ogranaka.
3. Kupovina i sadnja
Čim ste odlučili šta želite, vreme je za kupovinu. Ovde imate nekoliko opcija - evo šta se preporučuje: prvo kontejnerske sadnice, drugo sadnice u saksijama i treće sadnice sa ogoljenim korenjem. Sa kontejnerskim sadnicama možete ići sa većom dimenzijom od 8 do 12 stopa, ali možda nije najbolje odabrati najveću sadnicu u rasadniku. Za svaki 1 inč prečnika sadnici će trebati 1 godina da ponovo uspostavi korenje koje je izgubilo tokom sadnje. To znači da veća sadnica može potrošiti više godina u ponovnom uspostavljanju korenja pre nego što počne sa rastom, dok će manja sadnica brže da odskoči i moguće je da će postati veća.
Proleće i jesen su najbolje vreme za sadnju drveća, ali bolje da sačekate dok se zemlja ne osuši i ublaži, ali ne previše. Nemojte žuriti sa sadnjom odmah na početku proleća, za sadnju vam je potrebno zagrejano zemljište. U severnim klimama najbolje je da jesenja sadnja ne bude kasnije od 6 do 8 nedelje pre početka zime, tako da drvo ima vremena da se aklimatizuje.
Iskopajte dovoljno duboku rupu tako da je vrh nivoa zemljišta u kontejneru u visini nivoa zemljišta. Za najbolje rezultate rastresite zemljište otprilike 2 do 3 puta od širine rupe oko drveća, da biste olakšali širenje korena. Čim ste posadili drvo u rupu, uklonite žičani kontejner ili burlap tkaninu i kanap, ako je moguće. U najmanju ruku, koristite nož da skinete gornji sloj burlap tkanine, tako da ne odvaja vlagu od korena.
Posle zatrpavanja izvršite temeljno navodnjavanje tako da se zemlja slegne u rupi. U zavisnosti od lokacije i veličine sadnice, novo posađeno drveće zahteva 10 do 15 galona vode nedeljno. Stavljanjem organskog malča debljine 3 do 4 inča, kao što je krupan malč od kore drveta, u prečniku od 3 stopa oko novo posađene sadnice pomaže u očuvanju vlage i sprečava korove. Držite malč nekoliko inča dalje od stabla.
Čim ste završili sa sađenjem, ostavite sadnicu da odstoji i samo je navodnjavajte. Đubrenje i obrezivanje (osim ako postoje oštećene ili bolesne grane) može sačekati dok se koren ne formira.